ду́жити

дужити

Лема

дужити

Извор

том 1, стр. 799, редослед 5

1.а.
= дуљити 1 чинити да нешто буде дуго или дуже, продужавати а. у простору.
— Јарост јој плућа ... шири и мишице дужи и скраћује.
Кош.
1.б.
у времену.
— Кад они дуже рад, хоћемо и ми наднице. Нећемо да нас нико гули.
Лоп.
2.
надугачко говорити, приповедати, причати, отезати, одуговлачити.
— Да с набрајањем свега не дужим,
— становници ... би му то] ... посвједочили.
Јурк.

Пододреднице

~ се

= дуљити се постајати дужи, протезати се у дужину. — Видио јој је сјену како подрхтава и немирно се дужи. Сим

= дуљити се постајати дужи, протезати се у дужину.

Изворни текст (OCR)

ду́жити1, ду̑жӣм несврш. = дуљити 1. чинити да нешто буде дуго или дуже, продужавати а. у простору. — Јарост јој плућа ... шири и мишице дужи и скраћује. Кош. б. у времену. — Кад они дуже рад, хоћемо и ми наднице. Нећемо да нас нико гули. Лоп. 2. надугачко говорити, приповедати, причати, отезати, одуговлачити. — Да с набрајањем свега не дужим, — становници ... би му то] ... посвједочили. Јурк.