ду̀жнӣк
дужник
Лема
дужник
Извор
том 1, стр. 799, редослед 11
- 1.
онај који је дужан, онај који се об(а)везао некоме да ће што извршити.
— Било јој је као дужнику који је исплатио већ своје дугове.
Ако инсолвентни дужник неће да заклетвом открије свој иметак, ставит ће се у притвор. Мј. 192б.
- 2.
човек којему је неко дужан.
— Двојица бијаху дужни једноме дужнику.
- 3.
обвез(а)ник.
— Сви људи су дужници према своме народу.
Изворни текст (OCR)
ду̀жнӣк, -и́ка м 1. онај који је дужан, онај који се об(а)везао некоме да ће што извршити. — Било јој је као дужнику који је исплатио већ своје дугове. Вес. Ако инсолвентни дужник неће да заклетвом открије свој иметак, ставит ће се у притвор. Мј. 192б. 2. човек којему је неко дужан. — Двојица бијаху дужни једноме дужнику. И-Б Рј. 3. обвез(а)ник. — Сви људи су дужници према своме народу. Лог. 2.