ду̏ктор

дуктор

дуктор

Latin

том 1, стр. 800, редослед 6

1.
направа којом се што доводи, довођач: ~ струје.
2.
надзорник над једном групом ђака у интернату.
history
ист. — историјски, историја

Изворни текст (OCR)

ду̏ктор м лат. 1. направа којом се што доводи, довођач: ~ струје. 2. ист. надзорник над једном групом ђака у интернату.