Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ду̏рнути

сврштом 1, стр. 803

ду̏рнути

дурнути

Стална адреса

Лема

дурнути

Извор

том 1, стр. 803, редослед 32

  1. —

    гурнути.

    — Дурну Жида пришапнув му громовито у десно ухо: »Вичи живио!« Шен. в де́рнути се, ду̑рне̄м се сврш. према дурити се.
    — Тетка се, по обичају, дурну стаде праскати и псовати некога по кујни
    Ранк.
    Било јој Симки жао што се Лазар дурнуо.
    Рад. Д.
Изворни текст (OCR)
ду̏рнути, -не̄м сврш. гурнути. — Дурну Жида пришапнув му громовито у десно ухо: »Вичи живио!« Шен. в де́рнути се, ду̑рне̄м се сврш. према дурити се. — Тетка се, по обичају, дурну стаде праскати и псовати некога по кујни Ранк. Било јој Симки жао што се Лазар дурнуо. Рад. Д.