ду̏х
дух QA: medium
Лема
дух
Извор
том 1, стр. 804, редослед 23
- 1.а.
(вок. ду̏ше; мн. ду̀си и ду̀хови) свест, моћ или способност мишљења, сазнања, психичке способности.
— Што нас занима код једнога песника, то је његова особеност, његов дух и његова осећајност.
Био је ... умјетник по нарави и оригиналан ду2.
- 1.б.
унутрашње, психичко стање и расположење у човека, морална снага човека и заједнице, храброст, одлучност, смелост.
— Судбином битке не одлучују одредбе ... него она неуловљива сила што се зове духом војске.
Општа парола времена, над којим још увек бди Доситејев дух, јесте народ и народност.
- 2.а.
основни правац, темељно својство, језгра, смисао, суштина чега.
— То се право може тумачити по слову и духу закона. Мј. 1936. Видаковићеви романи ... били су у духу онога времена.
Озари ме миром трава, духом вода пуних свјетла. Шег.
- 2.б.
начело, принцип који одређује начин мишљења, поступања.
— Дух касте показао се и у овој незнатној згодици.
Дух времена неумољиво лети напријед и никада не чека.
- 3.
рлг. бесмртни, нематеријални, божански принцип у човеку, душа.
— Његов родитељ ... предаде дух свој Господу.
- 4.а.
мит. и празн. бестелесно, натприродно биће (добро или зло) које има способност (моћ) да делује у животу природе и човека.
— Загрлио се са злим дусима што почивају у морској дубини.
На вечеру није ни ишао ... да га не драже ... жетелице ... испиткујући напасно о шумским дусима.
- 4.б.
(обично у мн. духови) сабласт, привиђења, страшила.
— Умјела је духове дозивати.
- 5.
мирис, задах: ~ пролећа, ~ трулежи.
- 6.
дах, дисање.
— Чим се у болеснику дух затаји ... они... стану викати.
ђаво; ни слуха ни духа (о ком) никаквих вести; пасти духом постати снужден, очајан; полетети (узлетети) духом охрабрити се, осетити се јаким; пренети се духом камо пренети се у мислима камо; сачувати присуство духа остати хладнокрван; Свети
Фразе
испустити ~ умрети; нечисти
Изворни текст (OCR)
ду̏х, ду̀ха м (вок. ду̏ше; мн. ду̀си и ду̀хови) 1. а. свест, моћ или способност мишљења, сазнања, психичке способности. — Што нас занима код једнога песника, то је његова особеност, његов дух и његова осећајност. Скерл. Био је ... умјетник по нарави и оригиналан ду2. Адум. б. унутрашње, психичко стање и расположење у човека, морална снага човека и заједнице, храброст, одлучност, смелост. — Судбином битке не одлучују одредбе ... него она неуловљива сила што се зове духом војске. Крањч. Стј. Општа парола времена, над којим још увек бди Доситејев дух, јесте народ и народност. Милис. 2. а. основни правац, темељно својство, језгра, смисао, суштина чега. — То се право може тумачити по слову и духу закона. Мј. 1936. Видаковићеви романи ... били су у духу онога времена. Бошк. фиг. Озари ме миром трава, духом вода пуних свјетла. Шег. б. начело, принцип који одређује начин мишљења, поступања. — Дух касте показао се и у овој незнатној згодици. Том. Дух времена неумољиво лети напријед и никада не чека. О-А. 3. рлг. бесмртни, нематеријални, божански принцип у човеку, душа. — Његов родитељ ... предаде дух свој Господу. Јаг. 4. а. мит. и празн. бестелесно, натприродно биће (добро или зло) које има способност (моћ) да делује у животу природе и човека. — Загрлио се са злим дусима што почивају у морској дубини. Нуш. На вечеру није ни ишао ... да га не драже ... жетелице ... испиткујући напасно о шумским дусима. Гор. б. (обично у мн. духови) сабласт, привиђења, страшила. — Умјела је духове дозивати. Јонке. 5. мирис, задах: ~ пролећа, ~ трулежи. 6. дах, дисање. — Чим се у болеснику дух затаји ... они... стану викати. Маж. М.