Одредница

ду́хати

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 805

ду́хати

духати, душем, духам

Лема

духати

Варијанте

душем, духам, ду̑ше̄м, ду̂ха̄м

Извор

том 1, стр. 805, редослед 19

  1. (имп. ду́ши и ду̑ха̄ј) несврш. = дувати.

    имп. — императивнесврш. — несвршени глагол
    — А пољем мећава душе. Ил. Вјетар је већ почео да прилично духа баш с југа. Бен. Извади двојнице, духа у њих и њихов јасан писак тужно плива зраком. Лаз. Л. Ја сам морао у мијех духати, а они би редом свирали. Киш. Зна и ковати и духати. Н. посл.
    Вук.
Изворни текст (OCR)
ду́хати, ду̑ше̄м и ду̂ха̄м (имп. ду́ши и ду̑ха̄ј) несврш. = дувати. — А пољем мећава душе. Ил. Вјетар је већ почео да прилично духа баш с југа. Бен. Извади двојнице, духа у њих и њихов јасан писак тужно плива зраком. Лаз. Л. Ја сам морао у мијех духати, а они би редом свирали. Киш. Зна и ковати и духати. Н. посл. Вук.