Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ду́хнути

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 805

ду́хнути

духнути

Лема

духнути

Извор

том 1, стр. 805, редослед 23

  1. 1.

    сврш. према духати

    — На махове би духнуо влажан лахор с ливаде.
    Бен.
    Духне на муве што у њему бокалу пливају.
    Глиш.
  2. 2.

    прел. наглим покретом узети.

    прел. — прелазни глагол
    — Духне ме на своје крило и стане шапорити.
    Матош
  3. 3.

    фиг. безл. пасти на памет (коме).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Духне му да дође раније.
    Сим.
Изворни текст (OCR)
ду́хнути, ду̑хне̄м 1. сврш. према духати. — На махове би духнуо влажан лахор с ливаде. Бен. Духне на муве што у њему бокалу пливају. Глиш. 2. прел. наглим покретом узети. — Духне ме на своје крило и стане шапорити. Матош. 3. фиг. безл. пасти на памет (коме). — Духне му да дође раније. Сим.