Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

духо̀вит

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 805

духо̀вит

духовит QA: medium

Лема

духовит

Извор

том 1, стр. 805, редослед 32

  1. а.

    који је пун духа, домишљат, забаван.

    — Добри су и његови духовити и углађени прикази млађе старчевићанске генерације у том спису.
    Нех.
  2. б.

    који показује, испољава духовитост.

    — Била је јака, румена госпођа ... тамносивих духовити2 очију.
    Новак
    Он је духовит козер и публицист европскога гласа.
    Крл.
Изворни текст (OCR)
духо̀вит, -а, -о а. који је пун духа, домишљат, забаван. — Добри су и његови духовити и углађени прикази млађе старчевићанске генерације у том спису. Нех. б. који показује, испољава духовитост. — Била је јака, румена госпођа ... тамносивих духовити2 очију. Новак. Он је  духовит козер и публицист европскога гласа. Крл.