ду́ша
душа
Лема
душа
Извор
том 1, стр. 806, редослед 9
- 1.
(дат. ду́ши и ду̑ши, ак. ду̑шу, вок. ду̑шо; мн. ду̑ше, ген. ду́ша̄) свест и способност човека да мисли и осећа.
— У часовима туге и клонућа напајао сам ... онемоглу душу свјежом јакошћу оних дивних чувства.
У равници потече пролеће из душе саме земље.
- 2.а.
скуп карактерних, урођених својстава и црта, ћуд, нарав, природа неког човека, темпераменат, смисао за стваралаштво; способност за брзо схватање, за разумевање другога.
— Није могао друго него душом тонути у прошле дане.
Ни француски »дух«, ни руску »душу« није имао прилике да ближе позна.
Хтио бих показати ... дубоко његово познавање народне душе. Рад.
- 2.б.
добар, осетљив човек: племенита ~.
- 3.
теол. бесмртан, нематеријалан принцип живота у човеку, који га веже с богом.
— Разболи се и испусти душу на мајчиним рукама.
Добрило је добар као рајска душа.
- 4.
човек, особа, становник (обично кад је реч о количини или броју).
— Трпезарија може примити педесет душа.
Патролирали су жандари пустим улицама у којима није живе душе.
- 5.
фиг. онај који даје правац и тон, централна личност, покретач, организатор.
— Неколико година ... Туцовић је био душа радничког покрета.
- 6.
фам. особито мила и драга особа.
— Душо моја, Косара дјевојко!
Устај, душо, свануло је!
- 7.
покретна сила у неком предмету.
— Сви ... срцем знају чути челичну душу авионског мотора.
- 8.
шупљина топовске или пушчане цеви. Бак. Реч.
ми се повратила опоравио сам се, одморио сам се; ~ му је у носу тешко је болестан; веома је слаб; ~ од човека врло добар човек, човек суште племенитости; ваља ваља рећи истину; говорити из душе говорити сасвим искрено; имати кога на души бити узрок нечије несреће, пропасти; имати срца и душе бити милосрдан; испала му ~ умро је; фиг. врло рђаво изгледа; претерано се заморио; из све душе (хтети, волети, мрзети) јако, неизрециво; из све душе , свом душом (учинити коме што) врло радо, искрено, од срца учинити; једва носим у костима дуу посве сам изнемогао, на измаку сам снаге и живота; мирне душе без гриже савести; не дати коме душом дахнути без прекида га нагонити, приморавати на што; немати душе бити немилосрдан, окрутан; није му стало до душе зао је; носи тешко бреме на души гризе га савест; огрешити душу о кога речју или делом неправедно нанети коме штету; он је песничка ~ он је човек дубокт х осећања; остати голе душе бити опљачкан, остати без ичега; попети се коме на душу досадити коме; позна(ва)ти кога или што у душу позна(ва)ти кога у танчине, интимно, свестрано; рећи (казати, судцти) што по души рећи (казати, судити) праведно, искрено; удахнути душу чему оживити, препородити; увући душу У се престати бити отворен, притајити се, умирити се; узети што на своју д ушу примити на себе одговорност за нешто; за чију душу зашто, за чију вољу; за које бабе душу нар. нема правога разлога завирити коме у душу упознати чије интимне мисли или зсеље.
Фразе
бити без душе и срца бити без осећања, без способности да се разумеју невоље другога, без саосећања, бити опак, окрутан; бити на чијој души бити на чијој бризи; бити на чијој моралној одговорности; бити душом и телом (уз кога или што) бити ватрен присталица кога или чега; бог и душа доиста, уистину; богу душу имати тешке физичке болове; борити се (делити се) с душом, умирати, бити на самрти; дати богу душу , ра стати се с душом умрети; дати, продати, записати душу врагу, ђаволу нар. кренути злим путем, постати опак; дати душу (за кога) чврсто јамчити (за кога); дати се на што свом душом прихватити се чега од свега срца, искрено и свом снагом; док је у мени душе док сам жив; драге душе, драгом душом драге воље, од срца радо; ~ ме боли (збо чега) јако ми је жао, тешко ми је; душа ми је (што радити) волим, уживам у томе;
Изворни текст (OCR)
ду́ша ж (дат. ду́ши и ду̑ши, ак. ду̑шу, вок. ду̑шо; мн. ду̑ше, ген. ду́ша̄) 1. свест и способност човека да мисли и осећа. — У часовима туге и клонућа напајао сам ... онемоглу душу свјежом јакошћу оних дивних чувства. Дук. фиг. У равници потече пролеће из душе саме земље. Чипл. 2. а. скуп карактерних, урођених својстава и црта, ћуд, нарав, природа неког човека, темпераменат, смисао за стваралаштво; способност за брзо схватање, за разумевање другога. — Није могао друго него душом тонути у прошле дане. Ђал. Ни француски »дух«, ни руску »душу« није имао прилике да ближе позна. Јов. С. Хтио бих показати ... дубоко његово познавање народне душе. Рад. А. б. добар, осетљив човек: племенита ~. 3. теол. бесмртан, нематеријалан принцип живота у човеку, који га веже с богом. — Разболи се и испусти душу на мајчиним рукама. Шант. Добрило је добар као рајска душа. Рад. Д. 4. човек, особа, становник (обично кад је реч о количини или броју). — Трпезарија може примити педесет душа. Вес. Патролирали су жандари пустим улицама у којима није живе душе. Козарч. 5. фиг. онај који даје правац и тон, централна личност, покретач, организатор. — Неколико година ... Туцовић је био душа радничког покрета. Лапч. 6. фам. особито мила и драга особа. — Душо моја, Косара дјевојко! НПХ. Устај, душо, свануло је! Ћоп. 7. покретна сила у неком предмету. — Сви ... срцем знају чути челичну душу авионског мотора. Цес. Д. 8. шупљина топовске или пушчане цеви. Бак. Реч.