Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ду́шити

несврштом 1, стр. 807

ду́шити

душити QA: medium

Лема

душити

Извор

том 1, стр. 807, редослед 18

  1. 1.

    убијати насилно спречавајући некога да дише, давити, гушити; отежавати дисање.

    — Души га бршљан, испија му сок, као да би хтио да му запријечи раст.
    Ћип.
    Био је кратковрат, а душила га заду2а.
    Креш.
  2. 2.

    фиг. морити, притискивати (о мислима, осећањима и сл.).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислусл. — слично
    — Неко посве другачије чувство ... поче му душити без тога збркане мисли.
    Шимун.
    Гако је мукло; нешто живот души.
    Поп. В.

Фразе

~ од смеха, у сузама много, јако, дуго се смејати или плакати у току чега је дисање отежано.

Пододреднице

~ се

давити се, гушити се

давити се, гушити се
Изворни текст (OCR)
ду́шити, ду̑шӣм несврш. 1. убијати насилно спречавајући некога да дише, давити, гушити; отежавати дисање. — Души га бршљан, испија му сок, као да би хтио да му запријечи раст. Ћип. Био је кратковрат, а душила га заду2а. Креш. 2. фиг. морити, притискивати (о мислима, осећањима и сл.). — Неко посве другачије чувство ... поче му душити без тога збркане мисли. Шимун. Гако је мукло; нешто живот души. Поп. В.