Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ду̀шма̄н

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 808

ду̀шма̄н

душман

Стална адреса

Лема

душман

Извор

том 1, стр. 808, редослед 6

  1. —

    ( мн. -а́ни) и ду̏шманин -а (мн. -ани) м тур. онај који је с киме у завади, у непријатељству, онај који ради да некога упропасти, велики непријатељ.

    мн. — множинатур. — турскис — средњи род
    — Ил је пао од јуначке руке, или га је душман заробио. Вел. Шијак се не зна дуго ни на свога најкрвнијега душманина срдити. Кор. Шта би ... било од нас да ови душмани победе.
    Чол.
Изворни текст (OCR)
ду̀шма̄н, -а́на ( мн. -а́ни) и ду̏шманин, -а (мн. -ани) м тур. онај који је с киме у завади, у непријатељству, онај који ради да некога упропасти, велики непријатељ. — Ил је пао од јуначке руке, или га је душман заробио. Вел. Шијак се не зна дуго ни на свога најкрвнијега душманина срдити. Кор. Шта би ... било од нас да ови душмани победе. Чол.