емана́ција
еманација
Лема
еманација
Етимологија
Latin
Извор
том 1, стр. 844, редослед 7
- 1.
излив, израз, испољавање.
— На многим и многим лицима одразује се нека нарочита еманација.
Свадбено весеље је ... за њега најпунија еманација радости живота. Глиг.
— Хем. распадање радиоактивних материја, твари; гасовит, плиновит радиоактивни елеменат који струји из радиоактивних материја.
- 3.
рлг. идеалистичко учење да је свет постао издвајањем, потицањем мање савршених бића из најеавршенијег, из божанског.
philosophy— Мисао о стварању као еманацији (исијавању) из врховнога бића̀ ... била је од особите знатности.
Он учи да су нам последњи узроци ствари непознати ... и да је еманација »први створени узрок њихов«.
Изворни текст (OCR)
емана́ција ж лат. 1. излив, израз, испољавање. — На многим и многим лицима одразује се нека нарочита еманација. Крл. Свадбено весеље је ... за њега најпунија еманација радости живота. Глиг. 2. физ.- -Хем. распадање радиоактивних материја, твари; гасовит, плиновит радиоактивни елеменат који струји из радиоактивних материја. 3. фил. рлг. идеалистичко учење да је свет постао издвајањем, потицањем мање савршених бића из најеавршенијег, из божанског. — Мисао о стварању као еманацији (исијавању) из врховнога бића̀ ... била је од особите знатности. Баз. Он учи да су нам последњи узроци ствари непознати ... и да је еманација »први створени узрок њихов«. Петрон.