Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ерупти́вно̄ст

жтом 1, стр. 854

ерупти́вно̄ст

еруптивност

Лема

еруптивност

Извор

том 1, стр. 854, редослед 23

  1. —

    особина онога што је еруптивно; снага, силина; фиг. бујност.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Његова еруптивност била је јача од способности да замислима даде сталожен израз.
    Барац
Изворни текст (OCR)
ерупти́вно̄ст, -ости ж особина онога што је еруптивно; снага, силина; фиг. бујност. — Његова еруптивност била је јача од способности да замислима даде сталожен израз. Барац.