Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

жа̀рӣште

стом 2, стр. 13

жа̀рӣште

жариште, жаришта

Лема

жариште

Варијанте

жаришта, жа̏рӣшта

Извор

том 2, стр. 13, редослед 12

  1. 1.а.

    тачка у којој се сједињују зраци после преламања кроз сочиво, лећу, жижа, фокус.

    physics
    физ. — физика
  2. 1.б.

    највиша тачка, зенит.

    — Наилазило и подне, доспело сунце у жариште.
    Рад. Д.
  3. 2.а.

    фиг. главно, централно место нечега, центар.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — ГУ је жариште промета, особито сад у рату.
    Перк.
    Покушај да се жариште устанка у источној Босни уклони није успио.
    Чол.
  4. 2.б.

    извор распростирања нечега: гнојно ~, ~ болести, културно ~ и сл.

    сл. — слично
Изворни текст (OCR)
жа̀рӣште и жа̏рӣшта с 1. а. физ. тачка у којој се сједињују зраци после преламања кроз сочиво, лећу, жижа, фокус. б. највиша тачка, зенит. — Наилазило и подне, доспело сунце у жариште. Рад. Д, 2. фиг. а. главно, централно место нечега, центар. — ГУ је жариште промета, особито сад у рату. Перк. Покушај да се жариште устанка у источној Босни уклони није успио. Чол. б. извор распростирања нечега: гнојно ~, ~ болести, културно ~ и сл.