жбу̑н
жбун
Лема
жбун
Извор
том 2, стр. 15, редослед 8
- —
(лок. жбу́ну; мн. жбу́нови) = џбун ниско, густо израсло шибље које се грана витлу. Ћос. Д.
још при земљи; син. грм (1). — При самом врху бријега шикара се завршавала ниским изједеним жбуновима. Ћоп. фиг. Видео воденицу на месечини и блистав жбун воде на
Изворни текст (OCR)
жбу̑н м (лок. жбу́ну; мн. жбу́нови) = џбун ниско, густо израсло шибље које се грана још при земљи; син. грм (1). — При самом врху бријега шикара се завршавала ниским изједеним жбуновима. Ћоп. фиг. Видео воденицу на месечини и блистав жбун воде на витлу. Ћос. Д.