Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

жва̏лити

несврштом 2, стр. 15

жва̏лити

жвалити

Лема

жвалити

Извор

том 2, стр. 15, редослед 31

  1. 1.а.

    натицати коњу жвале (1), зауздавати, завиличавати.

    — Када се пропне и лети као стријела небеска ... може ли је жвалити човјечја рука?
    Шен.
  2. 1.б.

    фиг. савлађивати, обуздавати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Уз триста мука жвалила је бијес младога господина.
    Шен.
  3. 2.

    обливати пљувачком, балавити.

    — Отац му се у прикрајку подбочио жвалећи и преврћући по устима камиш од луле.
    Ков. А.
    Пио је ракију и жвалио лулу.
    Мил.
    В.
Изворни текст (OCR)
жва̏лити, -ӣм несврш. 1. а. натицати коњу жвале (1), зауздавати, завиличавати. — Када се пропне и лети као стријела небеска ... може ли је жвалити човјечја рука? Шен. б. фиг. савлађивати, обуздавати. — Уз триста мука жвалила је бијес младога господина. Шен. 2. обливати пљувачком, балавити. — Отац му се у прикрајку подбочио жвалећи и преврћући по устима камиш од луле. Ков. А. Пио је ракију и жвалио лулу. Мил. В.