Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

жѐлети

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 22

жѐлети

желети

Лема

желети

Извор

том 2, стр. 22, редослед 1

  1. 1.а.

    ијек. жѐљети, несврш а. имати жжељу; хтети; тежити остварењу, постизању нечега, жудети.

    ијек. — ијекавски
    — Но не нађу ни у Зети ни око ње свештеника каквога желијаху.
    Љуб.
    Жељени сан никако да дође.
    Срем.
    А смрзле ноге желе одмор врући.
    Уј.
    Није постигао жељена циља.
    Баб.
    Прије или касније ствар ће поћи жељеном колотечином.
    Бег.
  2. 1.б.

    изражавати коме неку жељу (обично

  3. 1.

    лице јд.).

    јд. — једнина
    — Желим ти добар тек.
    Јонке
  4. 2.

    осећати страст (према некоме).

    — Знам да ме ти много волиш и да ме желиш.
    Бар.

Фразе

желела те мајка! не видела те мајка
Изворни текст (OCR)
жѐлети, -лӣм, ијек. жѐљети, несврш. 1. а. имати жжељу; хтети; тежити остварењу, постизању нечега, жудети. — Но не нађу ни у Зети ни око ње свештеника каквога желијаху. Љуб. Жељени сан никако да дође. Срем. А смрзле ноге желе одмор врући. Уј. Није постигао жељена циља. Баб. Прије или касније ствар ће поћи жељеном колотечином. Бег. б. изражавати коме неку жељу (обично 1. лице јд.). — Желим ти добар тек. Јонке. 2. осећати страст (према некоме). — Знам да ме ти много волиш и да ме желиш. Бар.