Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

же̑нка

жтом 2, стр. 24

же̑нка

женка

Лема

женка

Извор

том 2, стр. 24, редослед 18

  1. 1.

    (дат. -ки) животиња женског пола; супр. мужјак.

    zoology
    дат. — дативзоол. — зоологијасупр. — супротно
  2. 2.

    жена као представник свога пола.

    — Она је мушкарце мрзела ... јер ништа у њој друго нису гледали до женку за задовољство, за кревет и за ноћ.
    Рист.
    Није било значајне шутње и оних и сувише ужагрених очијУ, које су у њој онако моћно видјеле женку.
    Сим.
  3. 3.

    в. жена (2а).

    — Музикаш »згубидан« сломио је лучац на леђима своје драге женке.
    Ков. А.
  4. 4.

    в. кадифица. Сим. Реч.

    botanydialectal
    бот. — ботаникапокр. — покрајински
Изворни текст (OCR)
же̑нка ж (дат. -ки) 1. зоол. животиња женског пола; супр. мужјак. 2. жена као представник свога пола. — Она је мушкарце мрзела ... јер ништа у њој друго нису гледали до женку за задовољство, за кревет и за ноћ. Рист. Није било значајне шутње и оних и сувише ужагрених очијУ, које су у њој онако моћно видјеле женку. Сим. 3. в. жена (2а). — Музикаш »згубидан« сломио је лучац на леђима своје драге женке. Ков. А. 4. бот. покр. в. кадифица. Сим. Реч.