жѐто̄н

жетон

Лема

жетон

Етимологија

French

Извор

том 2, стр. 28, редослед 16

1.
метални кружић, округла плочица која замењује новац.
— Није било достатно ни жетона ни новчаница.
Сим.
2.
знак који у запучку, на реверу носе чланови неког друштва. Кл. Рј.
3.
штампарско равнало за мерење текста. Вуј. Лекс. жѐћи, жѐже̄м (3. л. мн. жѐгӯ; имп. жѐзи; импф. жѐзија̄х; аор. жѐгох, же̏же; р. прид. же̏гао, жѐгла; прил. пр. жѐга̄в(ши); трп. прид. жѐжен, -ѐна) несврш.
л. — лицемн. — множинаимп. — императивимпф. — имперфектаор. — аористр. прид. — радни глаголски придевприд. — придевприл. пр. — прилог прошлог временаприл. — прилогпр. — примертрп. прид. — трпни придевнесврш. — несвршени глагол
1.
палити, врло јако грејати.
— Сунце све топлије жеже.
Нен. Љ.
Крв жеже.
Уј.
2.
сагоревати, пећи на ватри.
— Вапно се с лакоћом жеже. ЕГ
1.
На списима твојим жива ћу те жећи. Бој.
3.
изазивати бол на кожи, жарити.
— Жегу као коприве.
Прод.
Канџија жеже.
Домј.
4.
пробадати (о болу), болети.
— Све се више скупљао у плећима као да га жегу крста.
Јевт.
5.а.
фиг. задавати душевни бол. —То је огањ што му душу жеже. Јакш. Ђ.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
5.б.
сећи строгим погледом.
— Харан демон с очима што жегу.
Комб.

Фразе

жежен кашу хла ди ко има непријатна искуства постаје опрезан;жежена ракија (шљивовица и сл.) препеченица; жежено злато чисто злато.

Изворни текст (OCR)

жѐто̄н, -о́на м фр. 1. метални кружић, округла плочица која замењује новац. — Није било достатно ни жетона ни новчаница. Сим. 2. знак који у запучку, на реверу носе чланови неког друштва. Кл. Рј. 3. штампарско равнало за мерење текста. Вуј. Лекс. жѐћи, жѐже̄м (3. л. мн. жѐгӯ; имп. жѐзи; импф. жѐзија̄х; аор. жѐгох, же̏же; р. прид. же̏гао, жѐгла; прил. пр. жѐга̄в(ши); трп. прид. жѐжен, -ѐна) несврш. 1. палити, врло јако грејати. — Сунце све топлије жеже. Нен. Љ. фиг. Крв жеже. Уј. 2. сагоревати, пећи на ватри. — Вапно се с лакоћом жеже. ЕГ 1. На списима твојим жива ћу те жећи. Бој. 3. изазивати бол на кожи, жарити. — Жегу као коприве. Прод. Канџија жеже. Домј. 4. пробадати (о болу), болети. — Све се више скупљао у плећима као да га жегу крста. Јевт. 5. фиг. а. задавати душевни бол. —То је огањ што му душу жеже. Јакш. Ђ. б. сећи строгим погледом. — Харан демон с очима што жегу. Комб.