Одредница

жи̑вӣ

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 28

жи̑вӣ

живи QA: medium

Лема

живи

Извор

том 2, стр. 28, редослед 23

  1. 1.а.

    -о̄ комп. жи̏вљӣ) а. који живи, који је у животу; супр. мртав.

    комп. — компаративсупр. — супротно
    — Нећу ли је живу здраву повести на свој град!
    Шен.
    Природа је многим ... врстама живих бића ускратила сваку интелигенцију.
    Јак.
  2. 1.б.

    који чини део живог бића.

    — Чинило јој се да јој је искинут комад жива меса.
    Андр. И.
  3. 2.а.

    пун живота, живости, живахан, немиран; активан.

    — Жив дјечак, здрав здравцат.
    Пав.
    Он је узео жива учешћа у династичком преврату.
    Скерл.
  4. 2.б.

    пун покрета, прометан, бучан.

    — Књижевност је овдје била у вртлогу живог живота.
    ХР 1928
    Увече је текла жива трговина.
    Лал.
  5. 3.а.

    прави, стваран; истинеки.

    — Истина је жива да сам још необјективнији отпор знао скршити.
    Ђал.
    Сава је био живи ђаво.
    Глиш.
  6. 3.б.

    сам, потпун.

    — Вазду2 се заситио воњем сухе траве и џбунова што избијахуизмеђу жива стијења.Ћип. 4.који још постоји, развија се.
    — Неки од старих песника су] ... постали нарочито живи у народноослободилачкој борби.
    Поп. Ј.
  7. 5.а.

    јасан, светао.

    — Блистале су очи] ... јасним, живим сјајем.
    Крањч. С.
    Живим бојама бљеснуше локве по дворишту.
    Лал.
  8. 5.б.

    занимљив; бујан, буран.

    — Пажљиво је слушао његово живо причање.
    Нен. Љ.
    Песник живе и плодне маште.
    Скерл.
    Дебата је била ванредно жива.
    Адум
  9. 6.

    пресан, некуван, непечен.

    — Гледам Јанкуља, како мљаска једући жив кукуруз.
    Јак.
  10. 7.

    (у именичкој служби, само с. род) стока, домаћа животшња; животиња уопште.

    с — средњи род
    — У то озго из села чује се чељадетско дозивање и живо зарже.
    Ћип.
    Кад доврши кулV, начини велику појажу
    — шталу за живо.
    Вујач.
    ме срам поједе јако се стидим; ~ сам заспао јако сам сањив, поспан; ~ сахра њен (за копа н) одвојен од живота, друштва; ~ умрети (премрети) од страха страшно се препасти; ~ вага тежина живе животиње; ~ ватра (живи огањ) 1) ватра добивена трљањем сувих дрва једно о друго; 2) врло храбар, окретан, вредан (о човеку), одличан, врло добар (на послу); 3) борба, мука, погибија; ватра из пушака; ~ вода 1) изворска, речна вода; 2) празн. чудотворна вода која оживљава; ~ жеља 1) велика жеља; 2) (у вокативу) а) драго ми је да те видим; б) подр. не марим много за тебе; ~

Фразе

бојати се (чувати се) као живе ватре много се бојати чега ; да си ~ и здрав (ономе који нешто не зна) веруј, истина је; дирнути (такнути) у живо дирнути у живац, где је неко најосетљивији, где га највише боли; ~ био ( ~ била итд.) благослов одраслих деци (нарочито кад деца љубе руку); жив камен камен који је чврсто усађен у земљу, станацкамен; жи(в) ми нар. богами; богати; жив(а) ми (ти) тај и тај (та и та) нар. говори се у заклињању наводећи име најмилијег (обично детета);
Изворни текст (OCR)
жи̑вӣ, -а̄, -о̄; комп. жи̏вљӣ) 1. а. који живи, који је у животу; супр. мртав. — Нећу ли је живу здраву повести на свој град! Шен. Природа је многим ... врстама живих бића ускратила сваку интелигенцију. Јак. б. који чини део живог бића. — Чинило јој се да јој је искинут комад жива меса. Андр. И. 2. а. пун живота, живости, живахан, немиран; активан. — Жив дјечак, здрав здравцат. Пав. Он је узео жива учешћа у династичком преврату. Скерл. б. пун покрета, прометан, бучан. — Књижевност је овдје била у вртлогу живог живота. ХР 1928. Увече је текла жива трговина. Лал. 3. а. прави, стваран; истинеки. — Истина је жива да сам још необјективнији отпор знао скршити. Ђал. Сава је био живи ђаво. Глиш. б. сам, потпун. — Вазду2 се заситио воњем сухе траве и џбунова што избијахуизмеђу жива стијења.Ћип. 4.који још постоји, развија се. — Неки од старих песника су] ... постали нарочито живи у народноослободилачкој борби. Поп. Ј. 5. а. јасан, светао. — Блистале су очи] ... јасним, живим сјајем. Крањч. С. Живим бојама бљеснуше локве по дворишту. Лал. б. занимљив; бујан, буран. — Пажљиво је  слушао његово живо причање. Нен. Љ. Песник живе и плодне маште. Скерл. Дебата је била ванредно жива. Адум. 6. пресан, некуван, непечен. — Гледам Јанкуља, како мљаска једући жив кукуруз. Јак. 7. (у именичкој служби, само с. род) стока, домаћа животшња; животиња уопште. — У то озго из села чује се чељадетско дозивање и живо зарже. Ћип. Кад доврши кулV, начини велику појажу — шталу за живо. Вујач.