Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

жи́га̄ње

стом 2, стр. 35

жи́га̄ње

жигање

Лема

жигање

Извор

том 2, стр. 35, редослед 13

  1. 1.

    гл. им. од жигати жи́гати, жи̑га̄ безл. несврш. 1. пробадати, севати (о болу).

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицабезл. — безличнонесврш. — несвршени глагол
    — Бол Матићеве руке није попуштао. Сваке ноћи га је жигао.
    Петр. В.
    Покаткад ме нешто у лубањи] ... жига и пече.
    Наз.
  2. 2.

    жећи, палити.

    — Сунце му стаде жигати тјеме као какво надражно палило.
    Божић
Изворни текст (OCR)
жи́га̄ње с гл. им. од жигати. жи́гати, жи̑га̄ безл. несврш. 1. пробадати, севати (о болу). — Бол Матићеве руке није попуштао. Сваке ноћи га је жигао. Петр. В. Покаткад ме нешто у лубањи] ... жига и пече. Наз. 2. жећи, палити. — Сунце му стаде жигати тјеме као какво надражно палило. Божић.