жу̑љ

жуљ

Лема

жуљ

Извор

том 2, стр. 46, редослед 24

1.
(мн. жу́љеви) отврдла и јако задебљала кожа на длановима, табанима или где другде.
мн. — множина
— Он рукама својим зарађује свој насушни хлеб и руке су му пуне жуљева.
Срем.
Имао сам ... на нози грдно ве лики жуљ.
Дом.
2.
фиг. (само мн.) тежак рад, тешко стечена зарада.
фиг. — фигуративно, у преносном смислумн. — множина
— Добра старица ... одбијаше од својих жуљева динар по динар.
Шен.
За крваве своје жуљеве Ђођ.'сј . . само суку папирнату потврду.

Фразе

стати (коме) на ~ дирнути у осетљиво место; повредити; увредити.

Изворни текст (OCR)

жу̑љ м (мн. жу́љеви) 1. отврдла и јако задебљала кожа на длановима, табанима или где другде. — Он рукама својим зарађује свој насушни хлеб и руке су му пуне жуљева. Срем. Имао сам ... на нози грдно ве лики жуљ. Дом. 2. фиг. (само мн.) тежак рад, тешко стечена зарада. — Добра старица ... одбијаше од својих жуљева динар по динар. Шен. За крваве своје жуљеве Ђођ.'сј . . само суку папирнату потврду.