Одредница

за̀бавити

сврштом 2, стр. 54

за̀бавити

забавити QA: medium

Лема

забавити

Извор

том 2, стр. 54, редослед 14

  1. 1.а.

    (некога) учинити да неко пријатно проведе време, разонодити, развеселити.

    — Трудио се да забави и насмеје људе. Ћос.
  2. 1.б.

    привући, задржати нечију пажњу.

    — Ваљало је и обдан забавити ову живину у мени.
    Бег.
    Најзад је посао тако забави да је престала да мисли о томе.
    Петр. В.
  3. 2.

    (коме) замерити, приговорити, наћи ману.

    archaic
    заст. — застарело
    — Ових дана удајем унуку ... па нијесмо ради да је глухо испратимо и да нам нови пријатељи забаве.
    Мат.
    Приопћујем дакле ствар онако какова је, а читатељ нека ми не забави.
    Маж. Ф.
  4. 3.

    (некога) задржати, зауставити; омести (у нечему).

    — Забави ме он, те не дођох одма2.
    Вук
    Рј. И Крцо је забавио Турке, да је лашње војевати Мирку.
    Март.
  5. 4.

    (некога) заборавити, занемарити.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Црква се посвети светој Петки ... да се старица не расрди кад чује да смо је забавили, ако је и женска глава.
    Љуб.

Фразе

~ око (очи, поглед) задржати, зауставити поглед, обратити пажњу на некога или нешто.

Пододреднице

~ се

1. пријатно провести време, провести се, провеселити се. — Изврсно ћете се забавити у посети]. Ж 1955. Момци и девојке дођоше на бденије у манастир да се разоноде и забаве. Чипл. 2. а. задржати се, издангубити; провести време. — Лако може и господин запитати: где смо се толико забавили. Јакш. Ђ. Еамо сам се забавила све до сада. Новак. б. запослити се нечим; посветити се нечему; узети у разматрање . — Па ме посла да вас ја помутим, да се о злу своме забавите. Њег. Мора се забавити оним чиме је тако уско свезан. Коз. Ј. На конференцији У Јалти ... велика тројиџа поново су се забавили питањем Југославије. Марј. Ј

пријатно провести време, провести се, провеселити се.задржати се, издангубити; провести време.запослити се нечим; посветити се нечему; узети у разматрање .
Изворни текст (OCR)
за̀бавити, -ӣм сврш. 1. (некога) а. учинити да неко пријатно проведе време, разонодити, развеселити. — Трудио се да забави и насмеје људе. Ћос. Д. б. привући, задржати нечију пажњу. — Ваљало је и обдан забавити ову живину у мени. Бег. Најзад је посао тако забави да је престала да мисли о томе. Петр. В. 2. (коме) заст. замерити, приговорити, наћи ману. — Ових дана удајем унуку ... па нијесмо ради да је глухо испратимо и да нам нови пријатељи забаве. Мат. Приопћујем дакле ствар онако какова је, а читатељ нека ми не забави. Маж. Ф. 3. (некога) задржати, зауставити; омести (у нечему). — Забави ме он, те не дођох одма2. Вук Рј. И Крцо је забавио Турке, да је лашње војевати Мирку. Март. 4. покр. (некога) заборавити, занемарити. — Црква се посвети светој Петки ... да се старица не расрди кад чује да смо је забавили, ако је и женска глава. Љуб.