Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

за́батнӣ

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 56

за́батнӣ

забатни

Лема

забатни

Извор

том 2, стр. 56, редослед 24

  1. —

    који се односи на забат —Тихо се пришуљала крај прозора и пошла уз забатни зид према уском пријелазу. Бен. забатрга́вати (се), -р̀га̄ва̄м (се) несврш. и уч. према забатргати (се). забатр̀гати (се), -а̄м (се) сврш. почети батргати (се).

    несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
Изворни текст (OCR)
за́батнӣ, -а̄, -о̄ који се односи на забат. —Тихо се пришуљала крај прозора и пошла уз забатни зид према уском пријелазу. Бен. забатрга́вати (се), -р̀га̄ва̄м (се) несврш. и уч. према забатргати (се). забатр̀гати (се), -а̄м (се) сврш. почети батргати (се).