заба́цити

забацити

Стална адреса

Лема

забацити

Извор

том 2, стр. 57, редослед 5

1.а.
сместити, ставити, бацити иза нечега, хитнути иза нечега, заметнути.
— Забацио руке на леђа, капу набио на десно око и љутито хвата зубима брк.
Јак.
Смијао се биковљему муку, забацивши још дубље на раме обрамицу пастирског pora.
Гор.
1.б.
покренути, померити уназад, затурити.
— Час је капу намакне на очи, час забаци на потиљак.
Дом.
Божена забаци главу као да се нечеrа присјетила.
Сим.
2.а.
одгурнути, ринути.
— Ушао у своје двориште, мушки за собом забацио вратнице. Рад.
2.б.
одбацити, одбити, напустити.
— Мени је свеједно, да ли сва три приједлога забаците, или их сва три примите.
Старч.
Ја сам ту претпоставку убрзо забацио.
Цар М.
3.а.
загубити, затурити; заметнути.
— О Везуву је нешто зимус писао, али не може да нађе, забацило се негде.
Нен. Љ.
3.б.
далеко одбацити, удаљити, одвести или однети у забачен крај.
— Богзна куд човјека може пут нанијети и забацити.
Ћоп.
3.в.
завући, убацити.
— Намерно забаци хартију у џеп.
Ранк.

Пододреднице

~ се

1. померити се, повући се уназад. — Око врата бијели се кошуља ... кићено понахеро забацио црвени копоран. Буд. 2. затурити се, нестати. — И љубав се се и оно лијепо поштење старинско забаци, изгуби. Коч. 3. завалити се, сести дубоко. — Забаци се у наслоњачу. Крањч. Стј

померити се, повући се уназад.затурити се, нестати.завалити се, сести дубоко.

Изворни текст (OCR)

заба́цити, за̀ба̄цӣм сврш. 1. а. сместити, ставити, бацити иза нечега, хитнути иза нечега, заметнути. — Забацио руке на леђа, капу набио на десно око и љутито хвата зубима брк. Јак. Смијао се биковљему муку, забацивши још дубље на раме обрамицу пастирског pora. Гор. б. покренути, померити уназад, затурити. — Час је капу намакне на очи, час забаци на потиљак. Дом. Божена забаци главу као да се нечеrа присјетила. Сим. 2. а. одгурнути, ринути. — Ушао у своје двориште, мушки за собом забацио вратнице. Рад. Д. б. одбацити, одбити, напустити. — Мени је свеједно, да ли сва три приједлога забаците, или их сва три примите. Старч. Ја сам ту претпоставку убрзо забацио. Цар М. 3. а. загубити, затурити; заметнути. — О Везуву је нешто зимус писао, али не може да нађе, забацило се негде. Нен. Љ. б. далеко одбацити, удаљити, одвести или однети у забачен крај. — Богзна куд човјека може пут нанијети и забацити. Ћоп. в. завући, убацити. — Намерно забаци хартију у џеп. Ранк.