Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

за̀ба̄чен

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 57

за̀ба̄чен

забачен

Стална адреса

Лема

забачен

Извор

том 2, стр. 57, редослед 6

  1. 1.

    трп. прид. од забацити

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    веома удаљен, дубоко завучен, издвојен.

    — И по најзабаченијим улицама стално су обилазиле немачке патроле.
    Поп. Ј.
    Тај га је колник спајао с неколико забачених села.
    Пав.
  3. 3.

    заостао, занемарен, неразвијен.

    — Прво ме је заносио сељак, онај у планини забачени сељак.
    Сек.
Изворни текст (OCR)
за̀ба̄чен, -а, -о 1. трп. прид. од забацити. 2. веома удаљен, дубоко завучен, издвојен. — И по најзабаченијим улицама стално су обилазиле немачке патроле. Поп. Ј. Тај га је колник спајао с неколико забачених села. Пав. 3. заостао, занемарен, неразвијен. — Прво ме је заносио сељак, онај у планини забачени сељак. Сек.