забелѐсати

забелесати

Лема

забелесати

Извор

том 2, стр. 58, редослед 11

—
збунити се; забленути се.
— Пази да не заборавиш, па да се не забелесаш и пред милостивим нашим господином. Ков. А. ти (се), сврш. 1. појавити се у белини, заблистати белином.
— И послије таквих дана све би планине наоколо забијелиле новим снијегом.
Шимун.
Једнога дана забелели су врхови Алпа, а ускоро је снег пао и на планинску греду испред лоrгора.
Јак.
Пут ... се забијелио међу два далека гаја.
Мих.
На брду ... забијеље се марама и чу се женски глас.
Вуј.
2. синути, засјати, сванути (о зори, дану).
— И дан забели ... а он још не дође. Лаs. Л. Још часак, срце,
— забијелит ће
Дан.
Крањч. С.

Фразе

забелети очима а) разрогачено погледати, исколачити очи; б) онесвестити се; зора је забелела почело је свитати.

Изворни текст (OCR)

забелѐсати се, -а̄м се сврш. збунити се; забленути се. — Пази да не заборавиш, па да се не забелесаш и пред милостивим нашим господином. Ков. А. ти (се), сврш. 1. појавити се у белини, заблистати белином. — И послије таквих дана све би планине наоколо забијелиле новим снијегом. Шимун. Једнога дана забелели су врхови Алпа, а ускоро је снег пао и на планинску греду испред лоrгора. Јак. Пут ... се забијелио међу два далека гаја. Мих. На брду ... забијеље се марама и чу се женски глас. Вуј. 2. синути, засјати, сванути (о зори, дану). — И дан забели ... а он још не дође. Лаs. Л. Још часак, срце, — забијелит ће дан. Крањч. С.