за́бел

забел, забјел

Лема

забел

Варијанте

забјел, за́бјел

Извор

том 2, стр. 58, редослед 6

1.
гранични камен
2.
забран обележен забвљивањем стабала на границама. Свезн. забела̀сати (се), -а̄м (се), ијек. забјела̀сати (се), сврш. појавити се беласајући се, појавити се беласањем.
ијек. — ијекавски
— Погледам ја у оном мраку, а оно забеласаше рукави
— бришу узе.
Глиш.
Иза једрих усана опет се забјеласао низ ... зуби.
Драж.
Забјеласа се понека кућа.
Радул.
указати св.
— Давно се ствар забјеласа у њему јасно као растрто платно.
Сим.

Изворни текст (OCR)

за́бел, ијек. за́бјел, м 1. гранични камен. 2. забран обележен забвљивањем стабала на границама. Свезн. забела̀сати (се), -а̄м (се), ијек. забјела̀сати (се), сврш. појавити се беласајући се, појавити се беласањем. — Погледам ја у оном мраку, а оно забеласаше рукави — бришу узе. Глиш. Иза једрих усана опет се забјеласао низ ... зуби. Драж. Забјеласа се понека кућа. Радул. фиг. указати св. — Давно се ствар забјеласа у њему јасно као растрто платно. Сим.