за̀бити
забити
Лема
забити
Извор
том 2, стр. 59, редослед 27
- 1.
забости (1а), укуцати; утерати.
— Мени је било ... канда ми је тко клин забио у срце.
Пред прозорима гвожђе ... дубоко у зид забивено.
- 2.а.
ставити, завући, увући, загњурити.
— Забио главу међу рамена и корача хитро и ситно.
Забио главу у савијен душек и плакао.
- 2.б.
склонити, сакрити.
— Боље и боље ствари забијмо у спиле и пећине, јер ће нам смаћи вериге с огња.
- 3.
в. забацити (1б).
— Забио шајкачу на потиљак ... и важно клима главом.
нокте у ледину побећи; ~ нос загњурити се; ~ у главу увртети у главу, наумити, намислити.
Фразе
~ нож у леђа мучки напасти;
Пододреднице
1. увући се, сакрити се. — Забио се у кућу ... и не јавља се никако, као да и није жив. Мар. Председник и секретари ... у страху се забише под сто. Дом. 2. приковати се, упрети се (о очима, погледу). — Очи му се забише ненадно у Јакова. Сим
Изворни текст (OCR)
за̀бити1, за̏бије̄м сврш. 1. забости (1а), укуцати; утерати. — Мени је било ... канда ми је тко клин забио у срце. Шен. Пред прозорима гвожђе ... дубоко у зид забивено. Сек. 2. а. ставити, завући, увући, загњурити. — Забио главу међу рамена и корача хитро и ситно. Донч. Забио главу у савијен душек и плакао. Андр. И. б. склонити, сакрити. — Боље и боље ствари забијмо у спиле и пећине, јер ће нам смаћи вериге с огња. Љуб. 3. в. забацити (1б). — Забио шајкачу на потиљак ... и важно клима главом. Јак.