за̀бленути

забленути

Лема

забленути

Извор

том 2, стр. 60, редослед 22

1.
тупо се загледати у што.
— Тек влашићи забленули сами кано свати у невјесту младу.
Март.
Оно забленуло. Не гледа у овце него у њеrа.
Сиј.
2.
јако зачудити, запањити, изненадити.
— Виђао је свакојаких ловаца, али женских још никад, па rа је тај сусрет ... толико забленуо да је одмах стао и загледао се у њих.
Шимун.
3.
засенити, занети.
— Сунчана зрака заблене ти очи.
Шен.
Све то не би ништа каснило ... да је нису забленули и примамили дукати.
Ивак.

Пододреднице

~ се

1. забленути (1). — Понешто се заблену на те ријечи. Шен. Еј ти, мали, куд си се забленуо толико? Марк. М. 2. загледати се, заљубити се. — Ја врло добро знам да сте се страховито забленули у његову кћер. Шен. Кад ја просим, мора цео свет да проси; где се ја забленем, мора цео свет да се заблене. Трифк

забленути (1).загледати се, заљубити се.

Изворни текст (OCR)

за̀бленути, -не̄м сврш. 1. тупо се загледати у што. — Тек влашићи забленули сами кано свати у невјесту младу. Март. Оно забленуло. Не гледа у овце него у њеrа. Сиј. 2. јако зачудити, запањити, изненадити. — Виђао је свакојаких ловаца, али женских још никад, па rа је тај сусрет ... толико забленуо да је одмах стао и загледао се у њих. Шимун. 3. засенити, занети. — Сунчана зрака заблене ти очи. Шен. Све то не би ништа каснило ... да је нису забленули и примамили дукати. Ивак.