Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

за̀бленӯто̄ст

жтом 2, стр. 60

за̀бленӯто̄ст

забленутост

Лема

забленутост

Извор

том 2, стр. 60, редослед 24

  1. —

    стање онога који је забленут, запањеност, изгубљеност. Бак. Реч. заблеса́вити, заблѐса̄вӣм и за̀блесавити, -ӣм сврш. постати блесав; ошамутити се; претерано се занети.

    — Био је ... заблесавио од умора. Дав. Мислишг: Радојка ме воли, заблесавила, а не знаш јадан да она уме да окрене лист.
    Рад. Д.
Изворни текст (OCR)
за̀бленӯто̄ст, -ости ж стање онога који је забленут, запањеност, изгубљеност. Бак. Реч. заблеса́вити, заблѐса̄вӣм и за̀блесавити, -ӣм сврш. постати блесав; ошамутити се; претерано се занети. — Био је ... заблесавио од умора. Дав. Мислишг: Радојка ме воли, заблесавила, а не знаш јадан да она уме да окрене лист. Рад. Д.