за̀блеснути

заблеснути

Стална адреса

Лема

заблеснути

Извор

том 2, стр. 61, редослед 2

1.
ијек. за̀бљеснути, сврш. 1. почети јако блештати, заблистати, синути.
ијек. — ијекавски
— Под облацима у магли и праХV заблесну пожар.
Бој.
На жарком југу ... лако ради љубави забљесну ножи.
Шимун.
2.а.
заслепити блеском, изненадном светлошћу.
— Не забљесни, боже, муњом и не удари стријелом! Ков.
2.а.
Гојка ... забљесну ниско поцрвењело сунце. Ћоп. о̄. обневидети (од светлости, од суза, напрезања и сл.).
сл. — слично
— После ми заблеснуше очи, па падох ничице на крај њене хаљине.
Лаз. Л.
3.
фиг. задивити, засенити.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Он мора на данашњој скуптини да забљесне својим товором, да освоји народ.
Кол.
Стане на мјесту као удивљен, тако га је забљеснуло што је ... угледао пред собом.
Цар Е.

Изворни текст (OCR)

за̀блеснути, -не̄м, ијек. за̀бљеснути, сврш. 1. почети јако блештати, заблистати, синути. — Под облацима у магли и праХV заблесну пожар. Бој. На жарком југу ... лако ради љубави забљесну ножи. Шимун. 2. а. заслепити блеском, изненадном светлошћу. — Не забљесни, боже, муњом и не удари стријелом! Ков. А. Гојка ... забљесну ниско поцрвењело сунце. Ћоп. о̄. обневидети (од светлости, од суза, напрезања и сл.). — После ми заблеснуше очи, па падох ничице на крај њене хаљине. Лаз. Л. 3. фиг. задивити, засенити. — Он мора на данашњој скуптини да забљесне својим товором, да освоји народ. Кол. Стане на мјесту као удивљен, тако га је забљеснуло што је ... угледао пред собом. Цар Е.