забле́јати

заблејати

заблејати

том 2, стр. 60, редослед 19

1.
почети блејати.
2.
неразумно или недолично што рећи.
— Хоћу ли сад и њега, а? заблеја он весело развлачећи усне.
Ћоп.

~ се

забленути се, тупо се у шта загледати. — Јапан заборави свој осматрачки посао и заблеја се одозго с букве у наорVжане госте. Ћоп

забленути се, тупо се у шта загледати.

Изворни текст (OCR)

забле́јати, -јӣм сврш. 1. почети блејати. 2. неразумно или недолично што рећи. — Хоћу ли сад и њега, а? заблеја он весело развлачећи усне. Ћоп.