забо̀равити
заборавити
Лема
заборавити
Извор
том 2, стр. 63, редослед 7
- 1.а.
невољно, нехотично изгубити из сећања; престати се сећати (кога или чега).
— Никад нећу заборавити оног очајничког израза на лицу.
И отац зури у сина, заборавио је и Коперника и социјализам.
- 1.б.
не сетити се у једном потребном тренутку, сметнути с ума; испустити из вида.
— Немој заборавити Илије, дај му колико хоће!
- 2.
престати се старати о некоме или нечему, занемарити.
— Има их који дадну животе за сами спомен међу људима: умре да би живео; заборави себе да га не забораве други.
- 3.
оставити, не узети нешто собом из непажње или занесености.
— Да ја не заборавих синоћ петрахиљ и требник код тебе?
Поглед си заборавио на столу.
- 4.
опростити.
— Реакционарна Скушштина не може да заборави Паризу што је прогласио Републику.
Фразе
и бог га је заборавио а) задржао се сувише дуго негде; б) изгубио је сваку наду; неће себе ~ водиће рачуна о своме интересу; нећу заборавити а) (кога) водићу рачуна, учинићу услугу; б) (коме што) нећу опростити.
Пододреднице
1. уз. повр. заборавити један другог. — Да си друкчије поступио према њој, данас бисте се већ заборавили. Чипл. 2. а. изгубити контролу над својим поступцима; заузети неприлично држање, занети се, предати се осећањима. — Ох сестрице моја, јецаше Јана заборавивши се посве. Шен. Људи су људи. Могу лако да се забораве, распојасе и »разуларе«. Јак. б. морално посрнути. — Жене наших морнара по више година самотују ... али ванредна је ријеткост да би се која заборавила. Кум. 3. задржати се. — А мени, старцу, осмех се заборавио на лицу и кад је јунак пао. Дав
Изворни текст (OCR)
забо̀равити, -ӣм сврш. 1. а. невољно, нехотично изгубити из сећања; престати се сећати (кога или чега). — Никад нећу заборавити оног очајничког израза на лицу. Вес. И отац зури у сина, заборавио је и Коперника и социјализам. Леск. Ј. б. не сетити се у једном потребном тренутку, сметнути с ума; испустити из вида. — Немој заборавити Илије, дај му колико хоће! Ћип. 2. престати се старати о некоме или нечему, занемарити. — Има их који дадну животе за сами спомен међу људима: умре да би живео; заборави себе да га не забораве други. Дуч. 3. оставити, не узети нешто собом из непажње или занесености. — Да ја не заборавих синоћ петрахиљ и требник код тебе? Глиш. фиг. Поглед си заборавио на столу. Козарч. 4. опростити. — Реакционарна Скушштина не може да заборави Паризу што је прогласио Републику. Скерл.