за̏бора̄в

заборав

Лема

заборав

Извор

том 2, стр. 63, редослед 3

1.
(ређе ж) губитак сећања на некога или нешто, ишчезавање, нестанак из сећања нечега.
ж — женски род
— Векови су прошли и заборав пада, а још овај народ као некад грца.
Рак.
2.а.
уживање у коме се све остало заборави.
— Једно крај друrога шеће у слатком забораву свега овога свијета.
Ђал.
Маште оживјеше и срећа га понесе у заборав.
Гор.
2.б.
занос, занесеност, потпуно предавање нечему уз занемаривање свега другог.
— Мислила је о своме Иви и тако се подала посве заборави.
Кум.
2.в.
повлачење из друштва, усамљеност, мир.
— Боришка буде отпремљена ... у Татру ... на заборав и опоравак. Петр.
2.в.
Дакле, заборави тражиш, заборави. Кос.
3.
опроштај, заборављање кривице.
— Према томе би се амнестија могла дефинирати као државна заповијест којом се замјењује репресивна воља са вољом заборава.
Мј. 1926.

Фразе

бацити (дати) у ~, предати забораву, прекрити заборавом и сл. 1) заборавити; 2) опростити, сматрати као да кривица није учињена; отети (отргнути, спасти и сл.) од заборава, извући из заборава оживети сећање на нешто, учинити да се нешто не заборави; пасти (прећи, потонути и сл.) у ~ бити заборављен; у ~ (слушати, чекати итд .) врло дуго (слушати, чекати итд.). — Увече, када су застори на прозорима спуштени били, стајали би под њима у заборав и слушали како наш мали узор свира. М 18б7.

Изворни текст (OCR)

за̏бора̄в м (ређе ж) 1. губитак сећања на некога или нешто, ишчезавање, нестанак из сећања нечега. — Векови су прошли и заборав пада, а још овај народ као некад грца. Рак. 2. а. уживање у коме се све остало заборави. — Једно крај друrога шеће у слатком забораву свега овога свијета. Ђал. Маште оживјеше и срећа га понесе у заборав. Гор. б. занос, занесеност, потпуно предавање нечему уз занемаривање свега другог. — Мислила је о своме Иви и тако се подала посве заборави. Кум. в. повлачење из друштва, усамљеност, мир. — Боришка буде отпремљена ... у Татру ... на заборав и опоравак. Петр. В. Дакле, заборави тражиш, заборави. Кос. 3. опроштај, заборављање кривице. — Према томе би се амнестија могла дефинирати као државна заповијест којом се замјењује репресивна воља са вољом заборава. Мј. 1926.