забра́здити

забраздити

Лема

забраздити

Извор

том 2, стр. 64, редослед 15

1.
а почети правити бразде, почети орати.
— Забраздих и ја. До подне се зацрни читава њива.
Коч.
Неће да косом махну, ни плугом да забразде.
Гор.
б. фиг. почети правити боре.
— Ране пјеге на лицу забраздише цртама туге и увехлости њезине усне.
Војн.
2.
заорати, заћи плугом у туђу земљу. Деан. Рј.
3.
фиг. претерати у нечему, застранити; далеко отићи; удаљити се од предмета говора.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Говоре Среји ... како ће му бити добро као у својој кући ...
— већ забраздише у хвалисању.
Глиш.
Није било више ни душе која би у такве мисли забраздила.
Ђал.
Ни сама луда, непослушна и неваљала дјеца не би овако забраздила.
Цар Е.
Светозар је хтео да говори, али учитељ га опет предухитри.
— Али, господо, ми смо забраздили.
Петр. В.

Изворни текст (OCR)

забра́здити, за̀бра̄здӣм сврш. 1. а. почети правити бразде, почети орати. — Забраздих и ја. До подне се зацрни читава њива. Коч. Неће да косом махну, ни плугом да забразде. Гор. б. фиг. почети правити боре. — Ране пјеге на лицу забраздише цртама туге и увехлости њезине усне. Војн. 2. заорати, заћи плугом у туђу земљу. Деан. Рј. 3. фиг. претерати у нечему, застранити; далеко отићи; удаљити се од предмета говора. — Говоре Среји ... како ће му бити добро као у својој кући ... — већ забраздише у хвалисању. Глиш. Није било више ни душе која би у такве мисли забраздила. Ђал. Ни сама луда, непослушна и неваљала дјеца не би овако забраздила. Цар Е. Светозар је хтео да говори, али учитељ га опет предухитри. — Али, господо, ми смо забраздили. Петр. В.