Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

за́бран

мтом 2, стр. 65

за́бран

забран

Стална адреса

Лема

забран

Извор

том 2, стр. 65, редослед 1

  1. а.

    (ређе ж) а. шума, испаша или ловиште у које је забрањен приступ, брањевина.

    ж — женски род
    — Ја сам онај забран одгајио Сваки онај церић у њему, то је моја радост.
    Вес.
    Просјаков глас заводи као крик птице, у шумску забран.
    Мих.
    Ловили смо, а то је би̑о забран рибарске задруге. ЛМС 1957
  2. б.

    врт.

    — Радио је у свом забрану, сагнут над засађене гредице. Гор. фиr. Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забранима страсти.
    Уск.
Изворни текст (OCR)
за́бран м (ређе ж) а. шума, испаша или ловиште у које је забрањен приступ, брањевина. — Ја сам онај забран одгајио ... Сваки онај церић у њему, то је моја радост. Вес. Просјаков глас заводи као крик птице, у шумску забран. Мих. Ловили смо, а то је би̑о забран рибарске задруге. ЛМС 1957 б. врт. — Радио је у свом забрану, сагнут над засађене гредице. Гор. фиr. Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забранима страсти. Уск.