за̀брижити

забрижити

забрижити

том 2, стр. 66, редослед 12

в.
прел. в. забрикути, учинити да брине когод.
в. — (после броја) век
— Е, баш ме је син материн забрижио.
Јакш. Ђ.

~ се

в. забринути се. — Свијет се и забрижио. Јакш. Ђ

в. забринути се.

Изворни текст (OCR)

за̀брижити, -ӣм сврш. прел. в. забрикути, учинити да брине когод. — Е, баш ме је син материн забрижио. Јакш. Ђ.