забрља́вити

забрљавити

Лема

забрљавити

Извор

том 2, стр. 66, редослед 24

1.
непрел. изгубити тренутно способност мишљења, ошамутити се, заблесавити.
непрел. — непрелазни глагол
— Забрљависмо лепо, па ако нож тражиш, лулу ти пружа.
Вукић.
А наједном ти, девета рупа на свирали ... забрљавиш.
Сим.
2.
прел. учинити да неко забрљави.
прел. — прелазни глагол
— Види се да те учитељ забрљавио.
Рад. Д.

Изворни текст (OCR)

забрља́вити, -р̀ља̄вӣм сврш. 1. непрел. изгубити тренутно способност мишљења, ошамутити се, заблесавити. — Забрљависмо лепо, па ако нож тражиш, лулу ти пружа. Вукић. А наједном ти, девета рупа на свирали ... забрљавиш. Сим. 2. прел. учинити да неко забрљави. — Види се да те учитељ забрљавио. Рад. Д.