забр́љати
забрљати
Лема
забрљати
Извор
том 2, стр. 66, редослед 25
- 1.
направити мрље на нечему, замрљати, испрљати.
— И она ми се придружи те ми све писмо забрља.
С једном ствари су се ... тешко мирили: с тим да нема пљачке. И све би забрљали својим »снабдевањем«.
- 2.
фиг. погрешити, рђаво извршити какав задатак; учинити што нечасно.
— Вук се лецну као да је опет нешгго забрљао.
Није овог пута погрешио.
Забрља у најодлучнијем часу.
Адвокат је нешто забрљао с продаом млина.
- 3.
учинити да (неко) забрљави, довести некога у забуну.
— Увијек некакве изванредне фразе, само гледајте како да забрљате и замутите човјека. Коз. Ј.е̄е̏
Изворни текст (OCR)
забр́љати, за̀бр̄ља̄м сврш. 1. направити мрље на нечему, замрљати, испрљати. — И она ми се придружи те ми све писмо забрља. Јурк. фиг. С једном ствари су се ... тешко мирили: с тим да нема пљачке. И све би забрљали својим »снабдевањем«. Поп. Ј. 2. фиг. погрешити, рђаво извршити какав задатак; учинити што нечасно. — Вук се лецну као да је опет нешгго забрљао. Не. Није овог пута погрешио. Дав. Забрља у најодлучнијем часу. Сим. Адвокат је нешто забрљао с продаом млина. Сек. 3. учинити да (неко) забрљави, довести некога у забуну. — Увијек некакве изванредне фразе, само гледајте како да забрљате и замутите човјека. Коз. Ј.е̄е̏