забуши́вати
забушивати QA: medium
Лема
забушивати
Извор
том 2, стр. 69, редослед 5
- —
(се), -у̀шује̄м (се) несврш према забушити2 (се). за̀бушити?, -ӣм и забу́шпити,1 за̀бӯшӣм сврш. 1. а. (нешто) избећи извршење задатка, испуњење обавезе.
— Неки почеше да се праве болесни да би забушили сјутрашњи продужетак акције.
б. (некога) преварити некога, подвалити некоме.
— Нико му није могао измаћи и забушити га.
2. а. збунити, изненадити.
— Рашта тако ... изненада нас забуши листом?
Хермину забуши у први мах тај жар пријатељице ... али брзо се освијести од чуда.
б. заст. снаћи, задесити.
— Срце ми се залије чемером, забуше ме јади.
3. ударити; запахнути.
— Студен вјетар забуши је у лице. Ћип. за̀бушити?, -ӣм и забу́шити2, за̀бӯшӣм сврш. 1. затиснути, запушити, испунити.
— Не можемо ове јазове забушити с празним крилатицама.
2. увући, загњурити, забити.
— Јела сва стрепи ... забушивши главу у његова прса.
Пододреднице
увући се, забити се, загњурити се. — Улучи прилику и забуши се у гомилу. Франг
Изворни текст (OCR)
забуши́вати2 (се), -у̀шује̄м (се) несврш према забушити2 (се). за̀бушити?, -ӣм и забу́шпити,1 за̀бӯшӣм сврш. 1. а. (нешто) избећи извршење задатка, испуњење обавезе. — Неки почеше да се праве болесни да би забушили сјутрашњи продужетак акције. Лал. б. (некога) преварити некога, подвалити некоме. — Нико му није могао измаћи и забушити га. Срем. 2. а. збунити, изненадити. — Рашта тако ... изненада нас забуши листом? Њег. Хермину забуши у први мах тај жар пријатељице ... али брзо се освијести од чуда. Шен. б. заст. снаћи, задесити. — Срце ми се залије чемером, забуше ме јади. Буд. 3. ударити; запахнути. — Студен вјетар забуши је у лице. Ћип. за̀бушити?, -ӣм и забу́шити2, за̀бӯшӣм сврш. 1. затиснути, запушити, испунити. — Не можемо ове јазове забушити с празним крилатицама. Уј. 2. увући, загњурити, забити. — Јела сва стрепи ... забушивши главу у његова прса. Кос.