Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

забље́штати

сврштом 2, стр. 61

забље́штати

забљештати

Лема

забљештати

Извор

том 2, стр. 61, редослед 6

  1. 1.

    засијати, заблистати

    — На окнима светлим забљештаће боје.
    Рак.
    Снијег је непријатно заблијештао болно засјењујући очи.
    Ћоп.
  2. 2.а.

    заслепити јаком светлошћу.

    — На улазу заблијештило га море свјетла. Цар
  3. 2.е.

    Чудна им свјетлост заблијешти очи. Ћоп.

  4. 2.б.

    обневидети, помутити вид (од јаке светлости, напрезања, суза и сл.).

    сл. — слично
    — Око јој заблијешти као кад муња сијевне алемом.
    Шен.
    Нетремице гледа Госпођица у тај натпис, све док јој не заблеште очи.
    Андр. И.
  5. 3.

    фиг. засенити, задивити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Обузело rа је управо фанатично настојање да заблијешти, да зачуди, да бриљира.
    Бег.
    Сви трепћу очима удивљени и заблештени.
    Андр. И.

Пододреднице

~ се

в. заблештати (2б). — Цар заклопи рукама лице да му се очи не заблијеште сјајношћу. Креш

в. заблештати (2б).
Изворни текст (OCR)
забље́штати, сврш. 1. засијати, заблистати. — На окнима светлим забљештаће боје. Рак. Снијег је непријатно заблијештао болно засјењујући очи. Ћоп. 2. а. заслепити јаком светлошћу. — На улазу заблијештило га море свјетла. Цар Е. Чудна им свјетлост заблијешти очи. Ћоп. б. обневидети, помутити вид (од јаке светлости, напрезања, суза и сл.). — Око јој заблијешти као кад муња сијевне алемом. Шен. Нетремице гледа Госпођица у тај натпис, све док јој не заблеште очи. Андр. И. 3. фиг. засенити, задивити. — Обузело rа је управо фанатично настојање да заблијешти, да зачуди, да бриљира. Бег. Сви трепћу очима удивљени и заблештени. Андр. И.