зава́бити
завабити
Лема
завабити
Извор
том 2, стр. 69, редослед 7
- —
дозвати вабом, призвати, примамити (о стоци).
— Сам ногињати се, клатити се.
— Кобила ... нагнути (се), заклатити (се).
— И Јанко је јунак тора отворио и бијеле овце завабио, бјежи с њима преко Зете равне.
заваги́вати (се), завагује̄м (се) несврш. снажно затопота копитама да је лаки фаетон јурнуо као ветар низ улицу, тандрчући и пријатно завагујући. Маш. Фељбаба се диже ... и покорно завагује низ пут, савјесно подржаван од унука. Ћоп. Ножни прсти били су у њега врло слабе петље, те се је завагивао унапријед као укочени какав сунцокрет на вјетрићу.
зава́гнути (се), за̀ва̄гне̄м (се) сврш. завагну за њим, али га придржа Јошко.. Тур.
Изворни текст (OCR)
зава́бити, за̀ва̄бӣм сврш. дозвати вабом, призвати, примамити (о стоци). — Сам је јунак тора отворио и бијеле овце завабио, бјежи с њима преко Зете равне. НП Вук. заваги́вати (се), завагује̄м (се) несврш. ногињати се, клатити се. — Кобила ... снажно затопота копитама да је лаки фаетон јурнуо као ветар низ улицу, тандрчући и пријатно завагујући. Маш. Фељбаба се диже ... и покорно завагује низ пут, савјесно подржаван од унука. Ћоп. Ножни прсти били су у њега врло слабе петље, те се је завагивао унапријед као укочени какав сунцокрет на вјетрићу. В 1885. зава́гнути (се), за̀ва̄гне̄м (се) сврш. нагнути (се), заклатити (се). — И Јанко завагну за њим, али га придржа Јошко.. Тур.