зава́лити
завалити QA: medium
Лема
завалити
Извор
том 2, стр. 70, редослед 3
- 1.
оборити, повалити; спустити.
— Завалићу вас у снег.
Наслони се на његово колено, а главу завали на његову руку.
- 2.
загњурити, увући.
— Завалила лице у јастуке на кревету, а обла јој се рамена само тресу од плача.
Он седе на столичицу до ватре завалив главу у руке.
- 3.
забацити унатраг, затурити.
— Коста забаци капу на теме, завали главу, зажмири, а рукама се одупре о сто.
- 4.
ставити препреку на нешто, затворити; затрпати; заглавити.
— Док уз брдо вода наревала, а скочило триста Гра2овљана да завале друме и потоке. НП Вук. фиr. Ia и мене Мујо сразит шћаше, па завали негдје кланац Мујо.
- 5.
непрел. нагрнути, навалити, са жестином се кретати (о снегу, ветру и сл.).
— Али ти не знаш нашу Босну; овдје може да завали снијег и о Ђурђев-дану.
Јужина једнако завалила преко поља и хучи око кућа и голиХ дрвета.
Пододреднице
1. опружити се, комотно лећи; заузети место, наместити се. — <танко се завалио на ниску диванчићу. Шимун. Завалићу се немарно у непокошену траву. Ђон. фиг. Угојиће се он већ кад се завали у добру парохију. Поп. Ј. 2. а. пасти, упасти, заглибити се. — Ноћас је све погубио кад му је коњ запливао кроз сметове и завалио се у снијег. Чол. Зашто се људи завале у дугове? Киш. Лети блато све у комађу ... а глиб да се точак ... завали до оглавчина. Ад. б. покр. потпуно малаксати, не моћи устати од слабости. — Ждријебе се у зими завалило и погинуло. Ћип. зава́лити:, за̀ва̄лӣм сврш. некњиж. и покр. в. захвалити
Изворни текст (OCR)
зава́лити?, за̀ва̄лӣм сврш. 1. оборити, повалити; спустити. — Завалићу вас у снег. Јак. Наслони се на његово колено, а главу завали на његову руку. Вукић. 2 загњурити, увући. — Завалила лице у јастуке на кревету, а обла јој се рамена само тресу од плача. Ивак. Он седе на столичицу до ватре завалив главу у руке. Станк. 3. забацити унатраг, затурити. — Коста забаци капу на теме, завали главу, зажмири, а рукама се одупре о сто. Јак. 4. ставити препреку на нешто, затворити; затрпати; заглавити. — Док уз брдо вода наревала, а скочило триста Гра2овљана да завале друме и потоке. НП Вук. фиr. Ia и мене Мујо сразит шћаше, па завали негдје кланац Мујо. Март. 5. непрел. нагрнути, навалити, са жестином се кретати (о снегу, ветру и сл.). — Али ти не знаш нашу Босну; овдје може да завали снијег и о Ђурђев-дану. Чол. Јужина једнако завалила преко поља и хучи око кућа и голиХ дрвета. Ћип.