Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

заве́зати

сврштом 2, стр. 71

заве́зати

завезати

Лема

завезати

Извор

том 2, стр. 71, редослед 19

  1. 1.а.

    обавити, стегнути везом (узицом, ланцем и др.) и учврстити узлом, чвором; умотати, увезати у завежљај, у балу, дењак, сноп и сл.

    др. — другосл. — слично
    — Празно јој је ужасно, као да стоји пред провалијом завезаних руку.
    Каш.
    Само се одупирала ногама, али он пребаци преко њих једну своју ногу да их завеже као сноп.
    Бег.
  2. 1.б.

    направити, сплести (чвор, узао), свезати.

    — Завежем на длаци један узао.
    Вук
  3. 1.в.

    причврстити везом (за нешто), привезати.

    — Тамо ће лајати псето, али ти се не бој, завезано је. Ћос.
  4. 1.б.

    Б. фиr. Завезала си човека за сукњу. Ћос.

  5. 2.

    фиг. уштедети, прикупити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — И Мојсило завеза неку крајцару, оде у ... паланку, отвори дућан.
    Глиш.
  6. 3.

    фиг. (често као оштра, увредљива заповест) престати говорити, умукнути, ућутати, ушутети.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Завежи! Ти си потпуно пијан.
    Донч.

Фразе

~ језик, уста а) (коме) приморати некога да не говори. — Завезале су код куће мужевима језик. Михољ.; б) не говорити, ћутати, шутети; једва ~ крај с крајем тешко издржати материјално; исп. саставити крај с крајем.
језик му се завезао (уста му се завезала) не може реч да изусти. завези́вати (се), -ѐзује̄м (се) несврш. и уч. према завезати (се).

Пододреднице

~ се

1. а. свезати се, направити се (о чвору, узлу); сплести се у чвор. — фиr. Туд се чвор завезао. Јурк. Онда се живот и литература завежу у један чудан чвор. Михиз. б. мед. сплести се, бити захваћен грчом (о цревима). в. причврстити се везом (за нешто), привезати се; прикачити се. — За њих ноге се трн неки завезао, па га она све вуче за собом. Сиј. 2. заплести се, настати, развити се. — Завезаће се крвава распра. Бож

свезати се, направити се (о чвору, узлу); сплести се у чвор.сплести се, бити захваћен грчом (о цревима).причврстити се везом (за нешто), привезати се; прикачити се.заплести се, настати, развити се.
Изворни текст (OCR)
заве́зати, за̀ве̄же̄м сврш. 1. а. обавити, стегнути везом (узицом, ланцем и др.) и учврстити узлом, чвором; умотати, увезати у завежљај, у балу, дењак, сноп и сл. — Празно јој је ужасно, као да стоји пред провалијом завезаних руку. Каш. фиг. Само се одупирала ногама, али он пребаци преко њих једну своју ногу да их завеже као сноп. Бег. б. направити, сплести (чвор, узао), свезати. — Завежем на длаци један узао. Вук. в. причврстити везом (за нешто), привезати. — Тамо ће лајати псето, али ти се не бој, завезано је. Ћос. Б. фиr. Завезала си човека за сукњу. Ћос. Д. 2. фиг. уштедети, прикупити. — И Мојсило завеза неку крајцару, оде у ... паланку, отвори дућан. Глиш. 3. фиг. (често као оштра, увредљива заповест) престати говорити, умукнути, ућутати, ушутети. — Завежи! Ти си потпуно пијан. Донч.