Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

заверѐнӣк

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 72

заверѐнӣк

завереник

Лема

завереник

Извор

том 2, стр. 72, редослед 9

  1. а.

    ијек. завјерѐнӣк, м а. онај који учествује у завери, уротник.

    ијек. — ијекавски
    — Она Милетина буна је била проказана, али су се завереници већ кренули с војском на Крагујеваu.
    Прод.
    Представник арагонске лозе ... пао је сасјечен од ... завјереника.
    Крл.
  2. б.

    онај који се закуне, заветује нечему; исп. заточник.

    исп. — испореди
    — Жена, која је верски фанатик, то је најсвирепији завереник догме. уч.
Изворни текст (OCR)
заверѐнӣк, -и́ка, ијек. завјерѐнӣк, м а. онај који учествује у завери, уротник. — Она Милетина буна је била проказана, али су се завереници већ кренули с војском на Крагујеваu. Прод. Представник арагонске лозе ... пао је сасјечен од ... завјереника. Крл. б. онај који се закуне, заветује нечему; исп. заточник. — Жена, која је верски фанатик, то је најсвирепији завереник догме. уч.