за̀верити
заверити QA: medium
Лема
заверити
Извор
том 2, стр. 72, редослед 17
- 1.
ијек. за̀вјерити, сврш 1. удружити у заверу, учинити завереником.
— Изгледало је као да је судбина све завјерила против њи2.
- 2.
заклети, присећи.
— Не тражким од тебе да мијењаш своју вјеру, нити тога тражи наша турска вјера, већ само то да нас кадија завјери.
- 3.
обећати за жену.
— Објесио је кнеза ... који ми је завјерио своју јединицу.
Пододреднице
1. направити заверу; удружити се против кога. — инило му се болеснику да су се сви били заверили против њега. Макс. 2. дати веру, заклети се; дати реч; обећати се. — Мицко је при поласку дао реч владици и заверио се да ће поправити поГрешу. Срем. Ваша се сестра ... другому завјерила. Јурк. фиг. Ја се с тугом јесам завјерио. Ботић
Изворни текст (OCR)
за̀верити, -ӣм, ијек. за̀вјерити, сврш. 1. удружити у заверу, учинити завереником. — Изгледало је као да је судбина све завјерила против њи2. Лал. 2. заклети, присећи. — Не тражким од тебе да мијењаш своју вјеру, нити тога тражи наша турска вјера, већ само то да нас кадија завјери. Том. 3. обећати за жену. — Објесио је кнеза ... који ми је завјерио своју јединицу. Шен.