за̀весити

завесити

Лема

завесити

Извор

том 2, стр. 73, редослед 5

1.
ијек. за̀вјесити, сврш 1. обесити, окачити.
ијек. — ијекавски
— Уз бок висила му дуга и широка старинска сабља, завјешена о балчаку за прости конопац.
Ђал.
2.а.
спустити завесу (на прозору), заклонити завесом.
— Наједном се сложила са полумраком вазда завешене кухиње и тишином која је наступила. Петр.
2.б.
Врата су завјешена тешким портијерама. Бат.
2.б.
велом покрити девојку. Вук Рј.

Пододреднице

~ се

обесити се. — Кад јој је Иван руку пољубио, она се завјесила о његово раме. ал

обесити се.

Изворни текст (OCR)

за̀весити, -ӣм, ијек. за̀вјесити, сврш. 1. обесити, окачити. — Уз бок висила му  дуга и широка старинска сабља, завјешена о балчаку за прости конопац. Ђал. 2. а. спустити завесу (на прозору), заклонити завесом. — Наједном се сложила са полумраком вазда завешене кухиње и тишином која је наступила. Петр. Б. Врата су завјешена тешким портијерама. Бат. б. велом покрити девојку. Вук Рј.