Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

завѐсти

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 73

завѐсти

завести QA: medium

Лема

завести

Варијанте

за̀вести

Извор

том 2, стр. 73, редослед 9

  1. 2.

    (аор. 2. и

  2. 3.

    за̏веде; р. прид. за̀вео, завѐла и за̀вела; трп. прид. завѐден, «ѐна) сврш.

    р. прид. — радни глаголски придевприд. — придевтрп. прид. — трпни придев
  3. 1.а.

    одвести иза нечега.

    — Милија изиђе. Заведем ја њу за кућу, па јој све лепо кажем.
    Вес.
  4. 1.б.

    одвес-4 ти куд скренувши с пута, учинити да ко залута; одвести у страну, склонити.

    с — средњи род
    — Сјахао сам, завео коња са стране пута и потрчао у правцу батерије.
    Јак.
  5. 1.в.

    повести куда. —4 Одох јутрос и заведох косце, кад и овај чо-4 вјек одонуда. Мул.

  6. 2.а.

    навести на рђав пут (преваром, лажном пропагандом и др.), обманути, преварити.

    др. — друго
    — Јединице Црвене армије често су морале водити жестоке борбе с разним заведеним побуњеницима.
    Тито
  7. 2.б.

    навести на прекршај морала, на разврат, на грех; освојити, обрлатити, залудити.

    — Подигао се човјек да заведе своју рођену шогорицу, он, један свештеник!
    Ивак.
    Она је попустила Ивовим молбама, заведена ... сјајем његови2 очијV.
    Ћип.
  8. 3.а.

    заиграти, повести завијајући (коло).

    — Цупни, скочи ... па заведи.
    Радич.
  9. 3.б.

    заметнути, развити (разговор).

    — Њих двојица не говоре један другоме ништа ... Да окушам ја завести разговор међу њима?
    Ранк.
    У лаганој се кочији заведе живахан разговор.
    Леск. Ј.
  10. 4.

    увести, засновати, установити (какво ново стање, поредак и сл.).

    сл. — слично
    — У својој ћемо жупанији завести хрватски језик у јавну службу.
    Ђал.
    А онда су завели потпуно самодржавље. Пов.
  11. 5.

    унети, уписати у књиге.

    — Молбу заведу у деловодни протокол.
    Дом.

Пододреднице

~ се

1. затетурати се, повести се; исп. забатргати се. — Изненадним замахом ... љосну га чекићем ... те се... заведе и испусти пушку из Руку. Бож. 2. поћи, повести се за ким. — аведе се за оним који га у јаму води. Павл. 3. утонути, занети се Су што). — У сан се заведем. Јурк. Стари морнари ... заведоше се у смех. Дов

затетурати се, повести се; исп. забатргати се.поћи, повести се за ким.утонути, занети се Су што).
Изворни текст (OCR)
завѐсти1 и за̀вести, -ѐде̄м (аор. 2. и 3.; л. за̏веде; р. прид. за̀вео, завѐла и за̀вела; трп. прид. завѐден, «ѐна) сврш. 1. а. одвести иза нечега. — Милија изиђе. Заведем ја њу за кућу, па јој све лепо кажем. Вес. б. одвес-4 ти куд скренувши с пута, учинити да ко залута; одвести у страну, склонити. — Сјахао сам, завео коња са стране пута и потрчао у правцу батерије. Јак. в. повести куда. —4 Одох јутрос и заведох косце, кад и овај чо-4 вјек одонуда. Мул. 2. а. навести на рђав пут (преваром, лажном пропагандом и др.), обманути, преварити. — Јединице Црвене армије често су морале водити жестоке борбе с разним заведеним побуњеницима. Тито. б. навести на прекршај морала, на разврат, на грех; освојити, обрлатити, залудити. — Подигао се човјек да заведе своју рођену шогорицу, он, један свештеник! Ивак. Она је попустила Ивовим молбама, заведена ... сјајем његови2 очијV. Ћип. 3. а. заиграти, повести завијајући (коло). — Цупни, скочи ... па заведи. Радич. б. заметнути, развити (разговор). — Њих двојица не говоре један другоме ништа ... Да окушам ја завести разговор међу њима? Ранк. У лаганој се кочији заведе живахан разговор. Леск. Ј. 4. увести, засновати, установити (какво ново стање, поредак и сл.). — У својој ћемо жупанији завести хрватски језик у јавну службу. Ђал. А онда су завели потпуно самодржавље. Пов. 2. 5. унети, уписати у књиге. — Молбу заведу у деловодни протокол. Дом.