Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

за́ветрина

жтом 2, стр. 74

за́ветрина

заветрина, завјетрина

Лема

заветрина

Варијанте

завјетрина, за́вјетрина

Извор

том 2, стр. 74, редослед 18

  1. а.

    место заклоњено од ветра.

    — Спустисмо се у јаругу, и нађемо једну заветрину.
    Вукић.
    Цеста бијаше прашна, а у завјетринама зрак усијан, загушљив. Цар
  2. е.

    Е.

  3. б.

    фиг. удобно, безбедно, сигурно место.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Јакшић је дошао у Србију не на неко велико и добро плаћено место и у заветрину једне канцеларије, но у забачена влашка села у Црној Реци.
    Скерл.
    Стално се вучете по завјетрини око штаба.
    Лал.
    Узалуд је тражио неку тиху завјетрину. у својим мислима.
    Мар.
Изворни текст (OCR)
за́ветрина, ијек. за́вјетрина, ж а. место заклоњено од ветра. — Спустисмо се  у јаругу, и нађемо једну заветрину. Вукић. Цеста бијаше прашна, а у завјетринама зрак усијан, загушљив. Цар Е. б. фиг. удобно, безбедно, сигурно место. — Јакшић је дошао у Србију не на неко велико и добро плаћено место и у заветрину једне канцеларије, но у забачена влашка села у Црној Реци. Скерл. Стално се вучете по завјетрини око штаба. Лал. Узалуд је тражио неку тиху завјетрину. у својим мислима. Мар.